Nacrt budžeta za 2022. godinu. Ko misli da je Sarajevo važnije od Krajine, Mostara, Tuzle i Zenice?
Ovo su samo neka od pitanja građana na koja je u svom četvrtom live obraćanju putem Facebooka odgovarao federalni premijer Fadil Novalić.
Na početku obraćanja, Premijer je istakao da budžet FBiH za 2022. godinu kasni, ali ne krivicom Vlade FBiH.
– Da bi vlade FBiH i RS-a usvojile budžet, na državnom nivou mora biti usvojen tzv. okvirni budžet koji između Vlada raspoređuje sredstva. Budući da imamo blokadu državnog nivoa, mi smo čekali do pred samu novu godinu, i kako ne bismo u FBiH ostali bez Budžeta, usvojili smo ga i poslali u proceduru. To je razlog što prvi puta imamo kašnjenje u usvajanju Budžeta –pojašnjava Novalić.
Budžet FBiH se prije svega formira u skladu s prihodima koji su ostvareni prošle i očekivanjima prihoda koji će se ostvariti naredne godine, te u skladu s potrebama društva.
– Budžet FBiH ove godine trebao bi da bude 5 milijardi i 535 miliona KM, i najveći je budžet FBiH ikad. Razlog zašto je tako veliki i zašto u sebi ima tako puno razvojnih stavki, od puteva do čak i vakcina, je u ekonomskom smislu jako dobra 2021. godina. Prema onom što sad vidimo, to će biti najveći rast bruto društvenog proizvoda i iznosit će nešto preko 6 posto – poručuje Novalić.
Realno, ekonomija FBiH nikada nije ovoliko proizvela roba i usluga, a budžet FBiH, kantona i općina realno nikada nisu imali niti ovakve prihode.
– Odgovor na pitanje zašto imamo tako veliki ekonomski rast i izvoz, pa prema tome i prihode, leži u izuzetnoj žilavosti naših privrednih društava, naših fabrika. Odgovor leži i u nesebičnoj velikoj pomoći sa nivoa Vlade svima grantovima koji su iznosili 850 miliona KM, a išli su na sve općine i kantone, odnosno njihovu privredu i zdravstvene ustanove – ističe Novalić.
Jedno od pitanja građana odnosilo se na povećanje penzija, a Novalić je naveo da nas je Zakon o PIO, koji je relativno nov (usvojen 2018.), na određeni način spriječio da povećamo penziju prošle godine.
– Budući da je pretprošla godina bila godina kovida, imali smo negativan rast BDP-a i u tom slučaju vi po zakonu ne možete povećati penzije. Ali smo sa 67 miiona KM vanrednog davanja penzionerima koji su imali od 140-170 KM, pokušali ispraviti i sanirati veliki rast cijena na tržištu, ali i pokušali ispraviti tu grešku u zakonu koja ne dozvoljava da se penzija poveća ako prethodna godina nije pozitivna – pojasnio je Novalić.
Sada imamo pozitivnu prethodnu godinu, nastavlja, te će ove godine doći do rasta penzija njihovim redovnim usklađivanjem. A jedan od članova Zakona omogućuje i vanredno usklađivanje, što je do sada urađeno dva puta.
– Za takvo vanredno usklađivanje je potrebno da dvije prethodne godine budu pozitivne. Budući da to nemamo, poslali smo u Parlament izmjenu zakona da samo jedna godina ukoliko je pozitivna, a to je 2021. – koja jeste bila pozitivna – omogući i vanredno usklađivanje – kaže Novalić.
Redovno usklađivanje penzija, pojašnjava, iznosit će 6%, što do sada nikad nije bio slučaj, dok je vanrednim usklađivanjem namjera da najniže penzije budu 425 ili 430 KM.
Građane je interesovalo i dokle se došlo sa tunelom Hranjen. Novalić je istakao da njegova izgradnja nije nikad prestala, već je naišla na poteškoće koje su zbog sastava tla i ogromne vode usporile radove.
– Mi smo u ovom budžetu stavili novih 45 miliona KM za tunel Hranjen. Ja vam jamčim da taj projekat neće biti zaustavljen i ove godine je cijelih 45 miliona KM stavljeno na raspolaganje tunelu Hranjen – istakao je Novalić.
Govoreći o problemima radnika sarajevske Hidrogradnje, podsjetio je da je ta kompanija prije pet godina otišla u stečaj, formirana je nova i samo određen broj ljudi je zaposlen, te ona posluje unutar stečajnog postupka.
– Mi više nemamo pristup Hidrogradnji, to je stvar suda i stečajnog upravitelja. Mi ne možemo pristupiti tom problemu. Ni ja ne mogu da razumijem zbog čega se pet godina ta firma ne proda i od tog novca se poravnaju sve obaveze. Jedino sa svoje strane, što je također zabranjeno, možemo možda uputiti u ime vas urgenciju sudu da se ubrza postupak – pojasnio je premijer.
Odgovorio je i na kritiku jednog od gledalaca da bi svi kantoni u FBiH trebali biti tretirani jednako – “Kanton Sarajevo, dok ste vi njim vladali, bio je važniji od ostatka BiH, a sada vam je trn u oku – vaša Bosna donedavno je bila od Baščaršije do Čengić Vile”. Novalić je podsjetio da on i nije iz Sarajeva, već iz Gradačca, te da stoga i ne osjeća Bosnu od Baščaršije do Čengić Vile, već od Une do Drine, i od Save do Neuma.
– Vlada FBiH ravnopravno posmatra sve kantone, da nije tako mi ne bismo u ovom budžetu predvidjeli gradnju aerodroma u Bihaću, gradnju brze ceste u Bihaću, Tuzli, Širokom Brijegu ili srednjoj Bosni. Dosad smo bili koncentrirani samo na koridor 5c, a on se tiče gotovo samo tri veća grada – Mostar, Sarajevo, Zenica – govori Novalić.
USK, pojašnjava premijer, dobio je 78 miliona KM granta od Vlade FBiH, Posavski 21 milion, Tuzlanski 63, KS 169 miliona, SBK 87, ZDK 122 miliona KM. To je pomoglo da se očuva privreda i socijalni sistem u kantonima. To prije ove vlade do sada nikada nije rađeno.
– U ovom budžetu imamo čak 776 miliona KM stavki koje nisu bile 2015. i sve se odnose na infrastrukturu, projekte, potpore nižim nivoima vlasti u cijeloj FBiH. FBiH se zaista trudi da jednako gleda na sve kantone – naglasio je Novalić.
zavnews