{"id":2622,"date":"2017-01-24T22:57:07","date_gmt":"2017-01-24T21:57:07","guid":{"rendered":"http:\/\/zavnews.net\/?p=2622"},"modified":"2017-01-24T22:57:07","modified_gmt":"2017-01-24T21:57:07","slug":"jeste-li-znali-da-vas-mozak-svojevrsnu-tipku-brisanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zavnews.net\/index.php\/2017\/01\/24\/jeste-li-znali-da-vas-mozak-svojevrsnu-tipku-brisanje\/","title":{"rendered":"Jeste li znali da va\u0161 mozak ima svojevrsnu tipku za brisanje?"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\"Fb-Button\"\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t<\/div>
<\/fb:like><\/div>
<\/div><\/div>
\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Mozak je poput ra\u010dunara i neprestano bri\u0161e nepotrebne podatke, stvaraju\u0107i tako mjesta za nove. To se odvija tokom spavanja. Jako va\u017ena aktivnost mozga je sposobnost razgra\u0111ivati stare neuronske veze. To bi bilo \u201esinapti\u010dko obrezivanje\u201c. Sve \u0107e biti jasnije ako se poslu\u017eimo slikovitim analogijama.<\/strong><\/p>\n

Ako je va\u0161 mozak vrt, u njemu umjesto povr\u0107a i cvije\u0107a se uzgajaju me\u0111u neuronima sinapti\u010dke veze. One veze putem kojih putuju neurotransmiteri poput dopamina ili serotonina.<\/p>\n

Glija stanice funkcioniraju poput vrtlara i ubrzavaju signale me\u0111u odre\u0111enim neuronima. Postoje i druge glija stanice, mikroglija stanice, koje se koriste kako bi se uklonio korov, te ubile \u0161teto\u010dine. One, dakle, vr\u0161e to obrezivanje sinapti\u010dkih veza. Postavlja se pitanje: kako znaju \u0161ta ta\u010dno podrezati?<\/p>\n

Nau\u010dnici polahko razotkrivaju tu tajnu. Ono \u0161to se zna je da sinapti\u010dke veze koje se manje koriste u sebi imaju protein C1q. Kada taj protein mikroglija stanice detektiraju, onda se pove\u017eu na njega, te ga uni\u0161te ili obre\u017eu sinapsu. Tako je omogu\u0107en fizi\u010dki prostor za izgradnju novih i \u010dvr\u0161\u0107ih veza, a posredno i vi\u0161e u\u010denja novih stvari.<\/p>\n

Katkad, ako ne spavate dovoljno, a imate puno posla i primate puno novih informacija, mo\u017eete dobiti osje\u0107aj da vam je mozak \u201epun\u201c. Na neki na\u010din i jest. Upijanjem novih informacija mozak stvara veze, ali ne pretjerano u\u010dinkovite veze, jer su stvorene tog trena. Treba ih stvoriti puno i uravnote\u017eiti ih u one u\u010dinkovite veze. To mozak \u010dini upravo kada spavamo.<\/p>\n

Mozak se sam \u010disti tokom spavanja. Smanjuje aktivnost mo\u017edanih\u00a0stanica\u00a0\u010dak do 60% da stvori prostor za glija \u201evrtlare\u201c koji \u0107e ukloniti otpad i obrezati sinapse. Ako vam se ikad u\u010dinilo da nakon dobrog sna ujutro odmah jasnije i br\u017ee mislite \u2013 to je rezultat \u201eobrezivanja\u201c tokom no\u0107i.<\/p>\n

Iz istih razloga je i kratko spavanje od 10 i 20 minuta dosta korisno za kognitivne sposobnosti. Ustvari, ako na problematiku pogledate iz tog ugla,\u00a0vi onda sami, na neki na\u010din, imate kontrolu nad time \u0161ta mozak bri\u0161e dok spavate.<\/p>\n

To \u0107e biti sinapti\u010dke veze koje se ne koriste i one tako budu obilje\u017eene proteinom, zahvaljuju\u0107i kojem idu na recikla\u017eu. Ono \u0161to se koristi se zalijeva i njeguje.<\/p>\n

Dakle, ako tro\u0161ite puno vremena naprimjer na \u010ditanje internetskih teorija o\u00a0omiljenoj tv seriji, a puno manje na va\u0161 posao ili u\u010denje, mo\u017eete poga\u0111ati koje \u0107e sinapti\u010dke veze biti spremne za recikla\u017eu.<\/p>\n